Bolesti tokom epohe Renesanse

Da napravimo osvrt na par vekova unazad. Da se podsetimo kako su pandemije izgledale širom sveta tokom Renesanse i napravimo paralelu sa današnjicom. Kao i tokom Srednjeg veka, Evropom u doba Renesanse takođe su harale bolesti. Medicina je stajala nemoćna pred velikim epidemijama: kuge, sifilisa, malarije, malih boginja i žute groznice.

Kuga – bolest odomaćena u Evropi još od antičkih vremena, imala je nekoliko velikih epidemija pri čemu su najveće bile početkom VI i krajem XIV veka. Poznata je još pod nazivom crna smrt, a osim Evrope pogađala je sever Afrike i deo Azije. U Evropu su je doneli italijanski trgovci sa Krima, bežeći 1346. godine od mongolskih napada na Kafu. Kuga se iz Italije velikom brzinom širi Evropom odnoseći milione života.

Sifilis – ova bolest je prvi put zabeležena u Italiji krajem XV veka. Brzo se proširila Evropom u vidu epidemije. Iako to tadašnji biolozi nisu mogli, početkom XX veka se ustanovio način za adekvatno lečenje.

Male boginje – odgovorne za desetkovanje populacije domorodačkog stanovništva Severne i Južne Amerike, pošto su ih tamo preneli evropski osvajači. Iako su bile poznate u Srednjem veku, vakcinu pronalazi tek 1701. godine italijanski lekar Đakomo Pilarini. Boginje će zvanično biti iskorenjene tek u XX veku.

Malarija – endemska infektivna bolest Evrope, Azije i Afrike bila je poznata još u antičko doba. U Ameriku dolazi sa evropskom kolonizacijom. Sa napretkom medicine, poboljšavanjem uslova života, isušivanjem močvara… malarija će se povući iz Evrope tokom prve polovine XX veka.

Koronavirus u 21. veku – iako se širi velikom brzinom po svetu i ne bira koga će odabrati za svog domaćina, ne treba nikad zaboraviti da je nekad u prošlosti bilo i težih i većih epidemija. Medicina je danas toliko uznapredovala da se statistike izlečenih povećavaju iz dana u dan. Današnji čovek gleda na ovu pandemiju poput jahača apokalipse i otvaranje nekog pečata. Ono što ja želim da vam prenesem je to da ne treba paničiti. Ranije u Srednjem veku kao i tokom Renesanse, ljudi nisu znali za karantin nego su sprovodili teoriju mijazme. Zahvalna sam što sam rođena u 21. veku gde se pandemija može držati pod kontrolom.

Paradoks Hipokratove zakletve

Hipokrat se smatra prvim profesionalnim lekarom mada ovo može biti osporeno s obzirom da su prva dostignuća u medicini nastala u Egiptu. Rođen je na ostrvu Kos u porodici medicinara. Prva medicinska i biološka znanja preneo mu je otac Heraklid. Hipokrat se dosta selio po Balkanu i Maloj Aziji da bi na kraju našao svoje mesto u Tesaliji gde je postao čuveni lekar. Iza sebe je ostavio mnoga medicinska i biološka dela iz oblasti psihologije, embriologije i humane anatomije. Njegovo ime je čuveno po Hipokratovoj zakletvi koju i danas polažu mnogi budući lekari. Međutim, Hipokrat odbija da pomogne persijskom caru Kserksu iako mu je ovaj nudio znato i mnoga blaga. U tome je čitav paradoks priče o Hipokratovoj zakletvi, mada to ne umanjuje doprinos koji je Hipokrat dao medicini i biološkim naukama.

Create your website at WordPress.com
Get started